1. Amnestija: konačna, ali nedovoljna
2. Stari zakoni i totalitarni režim
3. Činjenice o sadašnjem stanju
4. DOSADAŠNJI PREDLOZI ZA REŠAVANJE PROBLEMA
5. Predlog DVO inicijative za rešenje problema

DOSADAŠNJI PREDLOZI ZA REŠAVANJE PROBLEMA

Tokom samo prošlih godinu dana, predložena su brojna rešenja problema vojne obaveze za dijasporu. U novembru 2004-te, tadašnji Ministar Odbrane, Prvoslav Davinić, obelodanio je u TV intervjuu na televiziji RTS da je problem regruta u inostranstvu rešen. Naime, oni bi se samo trebali prijavljivati jednom godišnje u ambasadi, doneti dokaz o studiranju i zaposlenju, što se smatralo valjanim razlogom za odlaganje vojne obaveze, i na licu mesta, bez kontaktiranja ili odobrenja Generalštaba, dobili bi potvrdu da im je vojna obaveza odgođena za godinu dana. Procedura bi se ponavljala do 35-te godine, kada bi regruti bili prebačeni u rezervni sastav.

Naravno, ni jedna jedina reč nije bila istinita. To je shvaćeno tek kada su mediji učestalo počeli izveštavati o hapšenjima naših građana na granici. Hapšeni su ljudi koji godinama rade u inostranstvu i nisu imali predstavu da su na adrese gde više nisu imali ikoga stizali vojni pozivi, kao i dvojni državljani koji su čak i uredno odgadali vojnu obavezu, a pod koju po zakonu ni ne potpadaju (slučaj Milan Vrsajkov, građanin SCG i Slovenije). Administracija sajta DVO je u aprilu poslala pismo Predsedniku Srbije Borisu Tadiću, posle čije inicijative je Ministar Davinić obećao da se nove optužnice više neće dizati (do oktobra 2005).

Od tada se sve više u javnosti licitiralo otkupom vojne obaveze, po ugledu na druge evropske zemlje. Iako naši ministri često izjavljuju kako se konsultuju sa predstavnicima dijaspore po ovom pitanju, ostaje nejasno ko su predstavnici dijaspore, da li su uopšte upoznati sa problematikom, i koji su njihovi pogledi i predlozi rešenja? Inicijativa "Dijaspora Vojna Obaveza" je jedina inicijativa danas koja ima samo ovo za jedini i opšti cilj, i okuplja ljude koji su upoznati iz prve ruke sa teorijom i praksom sadašnjih zakona. Non stop šaljemo apele i molbe državnim institucijama da nas uključe u rešavanje problema, ali osim dva dopisa iz kancelarije Predsednika SCG Marovica da su dobili naše obraćanje, niko se ne odaziva.

Uzevši opšti uzorak mišljenja o predloženom rešenju putem otkupa sa našeg sajta, lako se može zaključiti da ogromna većina dijaspore nema nikakvu nameru da plaća otkup, koji je i samo kao takav ciničan predlog, a kamoli nekakav otkup kombinovan sa obaveznom obukom od 1-2 meseca. Manjina ljudi koji su u mogućnosti mogu pristati na ovo, ali ogromna većina ne može i neće.

Uvođenje otkupa samo za dijasporu je diskriminirajući predlog, i u suštini porez na dijasporu. Da je ovakvo rešenje predloženo 2001-ve kao prelazno, verovatno bi i funkcionisalo. Sada - nikako! Većina ljudi koji su trpeli višegodišnja šikaniranja, stresove, peripetije sa sudovima i pravnicima, optužnice, ogromno uloženo vreme i sredstva pokušavajuci zakonito rešiti status koji Generalštab protivzakonito tumači nikada neće dati ni prebijene pare toj istoj instituciji!

Prema tome, na državi Srbiji i Crnoj Gori je da donese pravedno i funkcionalno rešenje koje neće rezultovati odbacivanjem i šikaniranjem skoro 200.000 visokoobrazovanih, uspešnih i stručnih ljudi od kojih sama država može imati ogromne koristi.