1. Amnestija: konačna, ali nedovoljna
2. Stari zakoni i totalitarni režim
3. ČINJENICE O SADAŠNJEM STANJU
4. Dosadašnji predlozi za rešenje problema
5. Predlog DVO inicijative za rešenje problema

ČINJENICE O SADAŠNJEM STANJU

Činjenica: van Srbije i Crne Gore živi skoro 200.000 prijavljenih i neprijavljenih vojnih obveznika. Potrebno je biti hrabar čovek pa izaći sa tvrdnjom da će se makar 5% ovog broja vratiti u otadžbinu samo radi služenja vojnog roka, redovnog ili civilnog.

Činjenica: sadašnji Zakon o Vojsci i instituciju vojne obaveze ovakva kakva je, je pojelo vreme. Vojna Obaveza jeste postojala u drugom svetlu, u nekom ranijem vremenu i pod nekim dugim okolnostima, ali vremena se menjaju, a sa njima i okolnosti. Istorija je najbolji svedok kako prolaze sistemi koji odlučuju da ne idu u korak sa vremenom, nego tapkaju u mestu.

Činjenica: stravičan broj mladih ljudi je devedesetih godina napustio Srbiju i Crnu Goru, i veći deo ovih ljudi se u dogledno vreme nece vraćati. Drugi deo te teze jeste pretpostavka, ali pretpostavka potkrepljena činjenicom o broju ljudi koji i dan danas napušta SCG, i nedavnim anketama sprovedenim u leto 2005-te koje su pokazivale da oko 70% mladih razmišlja o odlasku u inostranstvo, naspram zanemarljivog broja koji se u SCG vraća.

Ljudi koji su od pakla devedesetih život potražili u inostranstvu, do sada većim delom imaju visoko obrazovanje i stručnjaci su u svojim domenima. Veliki deo ima porodice, nekretnine, kredite, poslovne i lične obaveze sveta koji nije deo zakona Srbije i Crne Gore. Niko normalan ne može očekivati da čovek koji se, u uglavnom teškim materijalnim uslovima i pod azilantskim statusom, školovao u inostranstvu i dobio zaposlenje, možda i aplicirao za državljanstvo, sve to reskira da bi proveo 6 meseci u Vojsci koja je najveci dužnik u državi, koja je u neverovatno lošem materijalnom stanju, i koju gotovo svakog meseca potresaju ogromne afere i nemili događaji.

Bilo kakva tvrdnja suprotno bi se mogla nazvati samo suludom.

Građani dijaspore razumeju da bi relaksiranje Vojne obaveze za njih značilo diskriminaciju prema vojnim obveznicima koji žive u SCG. Ali takođe, niko ne može tvrditi da građani dijaspore ikako mogu biti tretirani na isti način kao građani Srbije i Crne Gore, jer oni ne žive u tom sistemu, ne žive u toj državi i u tom svetu, oni su integrisani u druge države i drastično različite sisteme u kojima koncept vojne obaveze uglavnom ne postoji. Nerazumno je očekivati da za njih važe iste obaveze kao za ljude koji žive u državi za koju su zakoni propisani.