|
 January.
2005
Otvoreno
pismo Ministru Odbrane Srbije i Crne Gore, Gospodinu Prvoslavu Davinicu
Poštovani Ministre Davinicu,
Pošto Vaš kabinet ne reaguje na mnoštvo pisama koja se dnevno šalju,
elektronskom a i obicnom poštom, na Vašu adresu, i koja verovatno nikad i
ne dodu do Vašeg stola, prinuden sam da pokušam da Vam se obratim na ovaj
otvoreni nacin.
Pre nekoliko nedelja ste se na BK Televiziji, tokom programa ‘Suocavanja’,
obratili državljanima Srbije i Crne Gore koji žive i rade ili studiraju u
inostranstvu a nisu ‘regulisali’ vojnu obavezu, po Vašim recima ‘dezerteri’,
sa porukom koju su preneli razni mediji, a kuju citiram:
“Od vojnih obveznika koji žive u inostranstvu traži se samo malo više
pridržavanja nekog reda. Znaci, ta deca treba da odu u konzulat i podnesu
molbu za odlaganje služenja vojnog roka. Ako ste doneli boravišnu dozvolu,
potvrdu da tamo studirate, radite ili imate neki drugi legitiman razlog
boravka, u konzulatu ce udariti pecat i to ce važiti godinu dana, ne više
od toga. To ce biti produženo za godinu dana, i tako do 35. godine, a
posle toga prelazite u rezervu. Ali, ako neko dode u konzulat i kaže da
sada pere sudove u nekom restoranu, ali ima mogucnost da uskoro dobije
legalan posao, naravno da nece biti izuzet od obaveze prema Vojsci.”
U vezi ove izjave, hteo bih dve stvari da Vam kazem.
1. Prvo mnogo mi je žao da vidim da ste tako slabo informisani o trenutnoj
proceduri regulisanja vojne obaveze za vojne obaveznike koji se nalaze u
inostranstvu. Da Vas upoznam sa njom:
- Do kalendarske godine u kojoj regrut puni 27 godine, njemu se odobrenje
za odlaganje vojne obaveze izdaje od strane Konzulata SCG u zemlji boravka,
i na osnovu pismene potvrde o studijama ili radnom odnosu.
- Posle kalendarske godine u kojoj regrut puni 27 godine, odobrenje za
boravak u inostranstvu se izdaje od strane Konzulata samo posle
saglasnosti Generalštaba Vojske SCG. Konzulat nema pravo da udari bilo
kakav misteriozni pecat, na koji vi aludirate u svojoj izjavi.
- Regrut, u svojoj 27 godini života, je obavezan da preko Konzulata piše
molbu Generalštabu Vojske SCG u kojoj obrazložava svoju potrebu za
boravkom u inostranstvu posle 27. godine života.
- Posle (odprilike) tri meseca, takve molbe se odbijaju sa standardnim i
opštim pismom, skoro bez izuzetka. Kao što znate te odluke se donose iza
zatvorenih vrata, 100% su subjektivne – nikome iz javnosti nije dozvoljeno
znati na osnovu cega se te odluke donose. Tacan procenat odbijenih molbi
je teško reci, ali, kao vodic, tri Konzulata SCG sa kojim sam razgovarao
mogu na prste da izbroje pozitivne odgovore, a šalju se stotine cak i
hiljade takvih molbi godišnje.
- Konzulati takodje nisu upoznati sa bilo kakvim novim instrukcijama od
strane Vas ili bilo koga drugog da je gore navedena procedure promenjena
pre ili posle Vašeg gore navedenog javnog istupljanja na tu temu.
Mogu vam garantovati da vecina tih molbi su od ljudi koji ne ’peru sudove’
po restoranima, nego od strane doktora nauka, magistra i diplomca, koji
rade u vodecim svetskim firmama i univerzitetima, koji imaju porodice (u
mnogim slucajevima sa strankinjama), cak i strana državljanstva, i koji
stvarno pokušavaju da legalno i redovno regulišu svoju vojnu obavezu. Ako
ne verujute meni, pozivam Vas ili bilo koga u Srbiji koji je zainteresovan,
da stupite u kontak sa bilo kojim Konzulatom SCG po svetu i neka Vam oni
potvrde to što je napisano gore.
Ja i ne spominjem suludu proceduru regulisanja vojne obaveze za regrute
koji, pored državljanstva Srbije, imaju i strano državljanstvo, da kažemo
Kanadsko, a kojima Generalštab Vojske SCG zabranjuje stalni boravak u
svojoj državi, t.j. Kanadi u ovom primeru, i time im uskracuje pravo dato
clanom 305 zakona Vojske SCG, prema kome regruti sa stranim državljanstvom
i stalnim boravkom u inostranstvu služe vojni rok samo po licnom zahtevu.
I u ovom slucaju, odluka da se odbije zahtev za odobrenje stalnog boravka
u inostranstvu je u potpunosti subjektivna, i donosi se iza zatvorenih
vrata u mracnim prostorijama Generalštaba. Zahtevi za stalni boravak se
odbijaju cak i ljudima koji su rodeni i ceo svoj život proveli u
inostranstvu, imaju strano državljanstvo pa cak i Srpski ne govore.
Ako ste pak upoznati sa navedenom procedurom i problemima, i dali ste
naredenje za promene u skladu sa Vašom izjavim, ocigledno je da Vi, i time
civilne vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, nemaju kontrolu nad vojskom SCG i
njenim organima.
Ocigledno je i to da je Vojska u spirali institucionalnog raspada, gde, po
toj staroj srpskoj uzrecici, ‘niti se zna ko pije niti ko placa’.
2. Drugo, hteo bih da Vam kažem da ako je po Vama covek ’dezerter’:
- koji nije hteo, iz cvrstih principa humanosti i svoje savesti, da služi
u vojsci kada je trebalo da je služi (sa svojih nekih 18 ili 19 ili 20
godina), zato što nije bilo opcije služiti vojsku bez oružija, zato što je
ta vojska tokom tih suludih 90tih bila pogrešno vodena kroz i izgubila 4
suluda i razrušavajuca rata, sa kojima se unazadio srpski i crnogorski
narod na pet decenija;
- koji je posle mnogo godina u izbeglištu uspeo da se izbori radom i
trudom za neki emigracioni status u inostranstvu, za obrazovanje, za posao,
i uopšte za neki bolji život; i
- koji je osnovao porodicu u inostranstvu i sada, u svojih skoro 30 godina,
nece dozvoliti sebi da uništi živote svoje dece, svoje žene, kao i živote
svoje šire porodice u Srbiji koja u podpunosti zavisi od njega i njegovih
primanja za svoj opstanak, time što ce prekinuti svoj život na 9 meseci
ili 13 meseci i time izgubiti sve što je stekao;
ako je takav otac, muž, brat i sin po Vama ‘dezerter’, onda je Srbija
danas najveca i najefikasnija fabrika ‘dezertera’ u Evropi, pa i u celom
svetu, a ja, Gospodine Ministre, kao odgovoran otac, muž, brat i sin, sam
jedan od najponosnijih Vaših ‘dezertera’ jer sam izabrao da ocuvam živote
mojih najbližih za koje sam odgovoran.
Sa Poštovanjem,
Regrut u inostranstvu
|
|
