FAQ, za regrute u dijaspori faqovane od vojnih institucija



Terminologija:
Starosna granica: Obveznici su dužni da regulišu status do 35-te godine (uključujući)
Rezervni sastav: Spisak za "voljno" - ako ste na spisku, regulisali ste obavezu, služenjem ili ne
DKP: Diplomatsko-Konzularno Predstavništvo
MOD i GŠ: Ministarstvo Odbrane i Generalštab


1. Već nekoliko godina živim u inostranstvu, ali nemam dvojno državljanstvo. Šta treba da uradim?

Odgovor: Potrebno je da u ambasadi ili Diplomatsko-Konzularnom Predstavništvu podnesete molbu za odobrenje privremenog ili stalnog boravka u inostranstvu.


2. Šta treba da znam o odobrenju privremenog boravka?

Privremeni boravak vas oslobađa vojne obaveze na određen vremenski period, ali ne trajno.

a. Imam manje od 27 godina

Odgovor: Potrebno je da u ambasadi ili DKP-u podnesete molbu za odobrenje privremenog boravka u inostranstvu na osnovu studija, usavršavanja, zaposlenja, ili iz drugog razloga koji morate da navedete i potkprepite u molbi. Ova molba se iz ambasade šalje Ministarstvu Odbrane (ranije Generalštabu) koji odlučuje o odobrenju privremenog boravka, koji je obično na godinu ili dve dana. Dobijanje rešenja može potrajati i nekoliko meseci, ali važno je podneti zahtev, i tako ne dati nikome mogućnost da vas optuži da ste izbegavali vojnu obavezu. Poželjno je, uz molbu, priložiti dokumente koji dokazuju vašu tvrdnju da studirate/radite/legalno boravite u inostranstvu, kao što su kopija vize iz pasoša, potvrda o studiranju/radu, itd

b. Imam 27 ili više godina

Odgovor: U teoriji, trebala bi da važi ista procedura kao u odgovoru za varijantu (a), pošto je gornja starosna granica za služenje vojnog roka 35 godina. Ipak, u praksi je dosta teško dobiti odobrenje privremenog boravka jer vojni odseci često tretiraju obveznike koji su navršili 27 godina kao da im je ostalo još samo jedna godina fore da ih pošalju na služenje. Vrlo se često dešavalo da Generalštab odbija regrute koji imaju 27 godina i starije, pa čak i uz intervenciju advokata i pismenu žalbu na prvo rešenje. Teško je reći imaju li zakonsku osnovu za tako nešto, jer koliko god relevantnih dokumenata priložili koji svedoče u vašu korist, obrazloženja odbijanja se često sastoje samo iz četiri poznate reči - "Regrut ne ispunjava uslove".


3. Šta treba da znam o odobrenju stalnog boravka?

Odgovor: Stalni boravak u inostranstvu vas oslobađa vojne obaveze dok god živite van granica SCG. Ovo je, efektivno, regulisanje vojne obaveze bez služenja, jer regruti koji imaju odobren stalni boravak ne moraju služiti vojni rok dok god žive u inostranstvu. Ako pređu 35-tu godinu, tj. starosnu granicu, prevode se u rezervni sastav. Ako stalno živite u inostranstvu i dobijete stalni boravak, rešili ste zakonski vojnu obavezu.
Na žalost, niko u praksi ne dobija ovo odobrenje ako ima ispod 35 godina i nije odslužio vojni rok. Uzalud je tražiti ga. Ako vam neko u ambasadi predloži da aplicirate za stalni boravak, vrlo je verovatno da samo žele da vas okinu za raznorazne takse.


4. Imam dvojno državljanstvo. Šta treba da uradim?

Odgovor: Suprotno savetu koji ćete dobiti u ambasati, ako ste dvojni državljanin i stalno živite u inostranstvu, nisu vam potrebne nikakva odobrenja privremenih/stalnih boravaka od Generalštaba ili Ministarstva Odbrane. Po važećem Zakonu o Vojsci, član 305, stav 2, dvojni državljani koji nisu regulisali vojnu obavezu (u bilo kojoj zemlji), a stalno žive u inostranstvu, služe vojni rok samo po sopstvenom zahtevu.
Ambasade i DKP-i ili ne znaju za ovu proceduru ili iz nekih drugih razloga ne daju obaveštenja o njoj. Oni će vam uredno dati formular molbe za privremeni boravak koji će proslediti MOD-u/Generalštabu, koji će zahtev tretirati identično kao i regrute koji nisu dvojni državljani.
Procedura za prevođenje u rezervni sastav, i samim tim regulisanje vojne obaveze je do detalja opisana na posebnoj sekciji našeg sajta, kao i na jednom delu foruma gde su posetioci dopunjavali opis procedure svojim iskustvima.
Važno je napomenuti da se molba ne predaje u ambasadima i u DKP-ima, već u Vojnom Odseku gde ste zavedeni. Ako niste to vi u stanju da uradite, može i roditelj, brat, ili ovlašćeno lice (advokat).
Ako osoblje Vojnog Odseka odbije da primi vaš zahtev, otvoreno krše zakon. U tom slučaju obratite se advokatu, ili se obratite na naš forum za savet, jer je i ranije bilo ovakvih slučajeva.
Procedura od podnošenja molbe do dobijanja rešenja o prevođenju u rezervni sastav može da potraje više meseci, zavisno od toga koliko su u Vojnom Odseku (ne)ažurni. Ono što je važno napomenuti je da od trenutka predaje molbe, vi ste faktički rešeni, jer čak i ako neki birokrata iz Vojnog Odseka sa inicijativom pošalje vojni poziv na vašu adresu posle predavanja molbe, dovoljno je obavestiti ih da iako je poziv poslat na vas, vi ste vašu molbu odavno podneli i proces je u toku, čekate rešenje.


5. Imam dvojno državljanstvo i hteo bih da podnesem molbu za prevođenje u rezervni sastav, ali nisam regrutovan. Koje su opcije?

Odgovor: Na žalost, zbog birokratije koja i dalje vlada u SCG jednostavno morate proći regrutaciju da bi postali regrut, jer se samo regruti mogu prevesti u rezervni sastav. Morate da se zezate čitav dan na regrutaciji da vam kažu da ste sposobni za vojsku da biste vi mogli da podnesete zahtev da ne služite istu. Iracionalno, ali tako je, čak ni pravna lica ne mogu da zaobiđu ovo. Jednostavno, morali bi otići do vašeg Vojnog Odseka kada ste u SCG sledeći put i organizovati da prođete regrutaciju.


6. Šta znači Amnestija koja je nedavno izglasana?

Odgovor: Zbog neodazivanja ljudi koji stalno žive u inostranstvu na vojne pozive koji su odlazili na stare adrese, Vojni Odseci su ih tretirali kao ljude koji izbegavaju vojnu obavezu, i podnosili okružnom tužilaštvu krivične prijave. Tužilaštvo je uglavnom pokretalo krivične postupke po tim prijavama koje su često rezultovale time da su ta lica imala raspisanu poternicu za privođenje (otuda hapšenja na granici).
Amnestija efektivno briše sve krivične prijave/anulira procese i izrečene kazne za ljude koji su "izvršili krivično delo" od petog oktobra 2000-te pa do 17-aprila 2006. Na žalost, ovo samo znači obustavu procesa/prijave/kazne i brisanja iz krivične evidencije, ali ne oslobađa vojne obaveze. Osim ako do 17-aprila 2006-te niste zagazili u 36-tu godinu života, u kom slučaju vam ništa ne mogu. Ipak, sada se zna da trenutno nema regruta iz dijaspore protiv kojih se vode krivične prijave, postupci ili procesi. To omogućava bezbrižno putovanje u SCG, bar za skorije vreme, i priliku da pokušate da regulišete vašu vojnu obavezu bez peripetija oko krivične prijave koju ste evetnualno imali.


7. Šta je najbolje da uradim ako nemam dvojno državljanstvo?

Odgovor: Logičan predlog je da podnesete molbu za odobrenje privremenog boravka. Ako ga dobijete, imate bar godinu dana lufta. Ako ne, imate nekoliko meseci dok vam oni pošalju rešenje. Ovo jeste samo kupovanje vremena, ali se očekuje da će Parlament SCG ubrzo posle refernduma o nezavisnosti CG staviti na razradu i usvajanje novi Zakon o Odbrani koji će redefinisati status regruta iz dijaspore.
Alternativno, ako do sada niste imali loših iskustava sa osobljem iz vašeg Vojnog Odseka, nije van pameti nazvati ih telefonom (ili zamoliti roditelje da odu do njih), čisto da im stavite do znanja da se ne krijete, da stalno živite u inostranstvu. Iako znamo kakva je većina ljudi kojima je ovo profesija, ne može da škodi, a često se može dobiti i neki savet pravo od Vojnog Odseka kod koga ste zavedeni.


8. Istine i mitovi o Amnestiji:

U domaćoj javnosti iskristalisao se ogroman broj negativnih komentara povodom donošenja amnestije. Neki od njih su inspirisani osobinom koja se ne može nazvati drugačije nego "pakost", ali većina je zasnovana na totalno lažnim pretpostavkama i miskoncepcijama što je vrlo zabrinjavajuće.
a) "Zašto postoji pozitivna diskriminacija prema ljudima iz dijaspore, njima mogu da opraštaju, a građani koji žive u SCG moraju u vojsku?"
-Amnestija ne važi samo za regrute u dijaspori, nego za sve građane SCG. Tako da su priče o tome ko jeste ili nije povlašćen apsurdne.
b) "Ako nećete da služite vojni rok uzmite državljanstvo drugih zemalja i ispišite se iz našeg"
-Dosta logična pretpostavka, ali pokazuje osnovno nepoznavanje materije i naših totalitarnih zakona:
Iako bi dobitak dvojnog državljanstva trebao automatski oslobađati od vojnog roka, mnogi Vojni Odseci opstruktuiraju i ne prihvataju (protivzakonito) ovu činjenicu bez pravničke intervencije i birokratskog odugovlačenja.
Ispis iz državljanstva SCG je nemoguć bez regulisane vojne obaveze. U mnogim državama je nemoguće dobiti državljanstvo bez prethodnog ispisa iz našeg. Catch 22.
Dosta regruta iz dijaspore nema dvojno državljanstvo, već su na boravišnim/studentskim/radnim vizama, a odlazak na služenje vojnog roka bi ih doveo u izuzetno tešku poziciju prekida školovanja/usavršavanja, gubitka zaposlenja što sigurno nije lako obezbediti u stranoj zemlji.
c) Komentari tipa "Ja sam bio lud sto sam služio", ili "to je zakon donet za tatine sinove"
-Ovi argumenti opet pokazuje neznanje. Amnestija ne oslobođa vojne obaveze. Nikome ne bi pomoglo "da su čekali" jer bi posle amnestije i dalje bili u istoj poziciji - vojni poziv čeka. Amnestija jedino pomaže onim ljudima koji imaju legalni osnov da reše pitanje vojne obaveze, a to im je do sada bilo onemogućeno jer su imali neku krivičnu prijavu od ranije, na primer, ljudi kao Vlade Divac koji su stekli strano državljanstvo, a prevršili su 35 godina.
Ima naravno uvek izuzetaka, ali ogromna većina regruta koji su dobili ove besmislene krivične prijave (i koji su sada amnestirani) su ljudi koji pošteno žive i rade u inostranstvu, ljudi koji imaju poslove, porodice i obaveze prema tim porodicama. Ljudi koji šalju, prema podacima Ministarstva za Dijasporu, između 3 i 5 milijardi dolara godišnje u Srbiju (ne računajući donacije, investicija, radi se o čistom prilivu deviza) i time pokrivaju ogromni deficit naše države.


9. Kako da se ispišem iz našeg državljanstva ako nisam regulisao vojnu obavezu?

Odgovor: Pa zakonu, ispis iz državljanstva SCG je nemoguć bez regulisane vojne obaveze. Mnoge države ne dopuštaju svoje državljanstvo našim iseljenicima bez prethodnog ispisa iz državljanstva SCG, na primer Nemačka.
Ipak, neke od tih država će dozvoliti primanje njihovog državljanstva ljudima koji mogu da dokažu da zakonski ne mogu da se ispišu iz državljanstva SCG. Konkretan primer za Nemačku je opisan na našem forumu.


10. Nisam odslužio vojsku, a istekao mi je pasoš. Da li mogu da izvad im novi u ambasadi?

Odgovor: Da! Svako ima pravo na pasoš, bez obzira je li vojsku odslužio ili ne. U vreme Miloševićevog režima, izdavanje novog pasoša je bilo uslovljavano regulisanjem vojne obaveze, čak je bilo incidenata da su nekim ljudima koji su otišli u ambasadu oduzimani važeći pasoši jer ih je vojska tražila. Član 20, stav 2 Zakona O Putnim Ispravama određuje se da se pasoš vojnim obveznicima koji nisu odslužili vojsku, a imaju manje od 27 godina, izdaje na 5 godina, bez uslovljavanja time da li je podnosilac odslužio vojsku. Podnosilac je samo dužan, po članu 36, stav 13, da precizira da li je ili nije regulisao vojnu obavezu.


11. Ko smo mi, uopšte? Ko drži, vodi i finansira ovaj sajt?

Odgovor: Sajt Dijaspora Vojna Obaveza pokrenut je u decembru 2004-te godine, a izrodio se iz opširne diskusije na sajtu Organizacije Srpskih Studenata u Inostranstvu na temu hapšenja vojnih obveznika iz inostranstva pri dolasku u Srbiju i Crnu Goru. U prvih 3-4 meseca, sajt je služio samo za razmenu podataka i formiranje baze znanja o odnosima koji su trenutno vladali na relaciji Vojska - dijaspora.
Od marta 2005-te, na forumu sajta se iskristalisala grupa stalnih korisnika koja je počela sa lobiranjem državnih institucija u korist olakšavanja nepravednog i nerazumnog odnosa vojnih organa prema regrutima u inostranstvu. Ostvarili smo veliki broj kontakata u medijima, što je dovelo do stvaranja prave slike o našem problemu. Od aprila 2005-te godine, apelujemo na državne institucije da se donese amnestija za sve regrute koji se krivično gone (oko 2.500 lica). Leta 2005-te, Ministarstvo Za Dijasporu pravi nacrt Zakona o Amnestiji i prosleđuje ga Ministarstvu Pravde. Posle nekoliko meseci zadržavanja, amnestija ipak biva izglasana u Skupštini Republike Srbije 17-tog aprila 2006-te.
Sajt Dijaspora Vojna Obaveza čine svi ljudi koji razmenjuju informacije na našem forumu, ali sajt kao takav je potpuno apolitičan i neprofitan. On ima jedan cilj, a to je iznalaženje pravednog i funkcionalnog rešenja vojne obaveze za stanovnike dijaspore. Sajt finansira i održava samo njegova uža administracija, tj. stalni članovi, koji nisu pripadnici političkih stranaka ni pokreta. Takođe, članovi foruma su donirali određenu svotu novca koja još nije iskorišćena, a za koju se još razmatraju upotrebe.
Ukratko, sajt vode sasvim obični ljudi, građani SCG koji žive u inostranstvu.



SLEDEĆI SET OD 8 PITANJA JE PREKOPIRAN SA SAJTA KOMITETA PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA (YUCOM) SA NJIHOVE SEKCIJE O PRAVNOJ POMOĆI REGRUTIMA PRED VOJNIM PRAVOSUDNIM ORGANIMA. SRDAČNO SE ZAHVALJUJEMO ČLANOVIMA YUCOM-A NA NJIHOVOJ DOZVOLI DA NAŠEM SAJTU DODAMO NJIHOV TEKST.

1. Nalazim se u inostranstvu vec niz godina. Tražili su me kod kuce neki ljudi (policija, pozivari, vojna policija).

a. roditelji/prijatelji nisu primili poziv

Odgovor: To što vaši poziv nisu primili, ne znaci da on i ne postoji. Vec u zavisnosti od toga da li nadležni vojni organi znaju za cinjenicu da ste vi u inostranstvu ili ne, zavisice i pravna kvalifikacija krivicnog dela za koje cete biti okrivljeni. Ukoliko ne znaju da ste u inostranstvu, bicete okrivljeni za krivicno delo Neodazivanja vojnom pozivu ??? skrivanjem iz clana 214. st. 2. Osnovnog krivicnog zakona. Za to delo je predvidena kazna 6m – 5 godina. Praksa je pokazala da su vojne sudije sklone da, ukoliko ranije niste osudivani, izreknu uslovnu osudu za ovo delo. Medutim o tome nema nikakvih garancija. Ukoliko, pak, nadležni organi znaju da se nalazite u inostranstvu, najverovatnije cete biti okrivljeni za stav 3. istog clana, za šta je predvidena kazna zatvora od 1g – 10g. Ovde je situacija daleko ozbiljnija. Ovo se narocito odnosi na slucajeve kada su državljani Srbije i Crne Gore prijavili odlazak nadležnom vojnom odseku (na šta svi imaju obavezu prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije), ili konzulatu u inostranstvu. U ovim slucajevima, vojni odseci kod koga se regruti vode dostavljaju prijavu nadležnom vojnom tužilaštvu sa svim podacima i sve su šanse da ce optužni akt biti za stav 3. clana 214. Medutim, vojni odseci imaju ovlašcenje i sami da privedu vojne obveznike koji se nisu odazvali na poziv. U ovim slucajevima, to najcešce cini civilna policija koja privodi lice u Vojni odsek gde mu se urucuje poziv za vojsku. Ovo je najcešce prva mera kojoj se pribegava što znaci da ukoliko Vas je neko tražio, ne mora da znaci da je i pokrenut krivicni postupak protiv Vas.

b. roditelji/prijatelji su primili poziv

Odgovor: ponovo važi pitanje da li nadležni znaju da ste u inostranstvu ili ne. Ukoliko ne znaju možete, u slucaju neodazivanja, biti okrivljeni samo za najblaži oblik neodazivanja, a to je puko neodazivanje vojnom pozivu. Za to delo je predvidena kazna do 1g zatvora. Ovde se najcešce izricu novcane kazne ili uslovne osude, medutim, takode nema nikakvog pravila u pogledu izricanja kazni.

2. Primio sam poziv od Vojnog suda, ili je poziv poslat a nisam ga primio i niko moj ga nije primio. Nisam se odazvao. Šta da radim?

Odgovor: Ovo vec predstavlja problem. Cinjenica je da poziv postoji. Znaci da se vodi postupak protiv Vas u Vojnom sudu u Beogradu, Nišu ili Podgorici. Najverovatnije je da ce, u slucaju neodazivanja, protiv Vas biti doneto rešenje o sprovodenju istrage i biti izdata poternica, koja ce Vas cekati na granici i u svim policijskim stanicama.

3. Imam strano državljanstvo. Primio sam poziv.Šta da radim?

Odgovor: U principu krivicno delo je ucinjeno kada se ne odazovete pozivu. Ukoliko imate strano državljanstvo i stalno živite u inostranstvu vojni rok možete da služite samo na licni zahtev o cemu odluku donosi Nacelnik Generalštaba. Onaj ko ima strano državljanstvo i stalno živi u inostranstvu nema obavezu služenja vojnog roka osim ako to ne želi. Ukoliko se na vojni poziv niste odazvali pre nego što ste dobili strano državljanstvo, pocinili ste krivicno delo. Medutim, u ovim slucajevima Vojni sudovi postupaju na specifican nacin. Najbolje je da se u ovakvim stvarima kontaktira JUKOM.

4. Treba da dobijem strano državljanstvo, medutim, nadležni organ strane države ne želi da me upiše u knjigu državljana dok ne dobijem otpust iz državljanstva Srbije i Crne Gore. Šta da radim?

Odgovor: Državljanstvo se gubi, izmedu ostalog, otpustom. Isti se ne može dobiti ukoliko postoje smetnje u pogledu vojne obaveze. U ovakvim slucajevima pravna procedura je jako komplikovana, te je najbolje obratiti se JUKOM-u kako bi se sagledao svaki pojedinacni slucaj.

5. Imam potvrdu da sam regulisao vojnu obavezu u inostranstvu. Nju Vojni odsek ne priznaje. Šta da radim?

Odgovor: Svaki regrut koji ima i strano državljanstvo i služio je vojni rok u inostranstvu nema obavezu služenja vojnog roka u SCG. Medutim služio vojni rok, ne znaci isto što i regulisao vojnu obavezu. Medutim praksa u vezi sa ovim pitanjem se stalno menja tako da nije moguce dati izvestan i pouzdan odgovor na ovo pitanje.

6. U konzulatu me ignorišu, u Vojnom odseku me ignorišu, šta da radim?

Odgovor: Svaki državni organ ima obavezu da na zahtev gradanina odgovori. Ukoliko neko odbija da komunicira sa Vama, pošaljite Vaš zahtev pismeno, prepruceno sa povratnicom. JUKOM nikome ne može pomoci u vanpravnim situacijama. Samo u pravnim.

7. Da li postoji razlika / diskriminacija u pogledu toga da li je regrut nesrpske nacionalnosti?

Odgovor: U nacelu ne. Ni po zakonu ni u praksi pozivanja regruta do sada nisu primecene neke ozbiljnije nepravilnosti. U principu JUKOM je zainteresovan da zabeleži ovakve slucajeve ukoliko se dogadaju, te, ukoliko za iste znate, molimo Vas da nam javite. Primeceno je da regruti muslimanske veroispovesti imaju problema sa ishranom, što je nekad rezultiralo i drasticnim koracima od strane regruta poput bekstva iz jedinice. U ovakvim slucajevima JUKOM ce pružiti pravnu pomoc regrutu.

8. Da li mogu da ostvarim svoje pravo na prigovor savesti?

Odgovor: Nacelno da. Prema informacijama kojim raspolažemo i regruti koji žive u inostranstvu ce moci civilno da služe vojni rok. Za sada nemamo podataka o tome kako se ovo pitanje odvija.